Исходная форма: приникнуть

Словарная информация: св нп 3**а(6) $II

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прини'кнуть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personприни'кнуприни'кнем
2 personприни'кнешьприни'кнете
3 personприни'кнетприни'кнут

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прини'кприни'клаприни'клоприни'кли



Gerund: прини'кши

Imperative

SingularPlural
прини'книприни'кните

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeприни'кшийприни'кшаяприни'кшееприни'кшие
Genitiveприни'кшегоприни'кшейприни'кшегоприни'кших
Dativeприни'кшемуприни'кшейприни'кшемуприни'кшим
Accusative inanimateприни'кшийприни'кшуюприни'кшееприни'кшие
Accusative animateприни'кшегоприни'кшуюприни'кшееприни'кших
Instrumentalприни'кшимприни'кшей, прини'кшеюприни'кшимприни'кшими
Locativeприни'кшемприни'кшейприни'кшемприни'кших