Исходная форма: прегрешить

Словарная информация: св нп 4в $II

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прегреши'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпрегрешу'прегреши'м
2 personпрегреши'шьпрегреши'те
3 personпрегреши'тпрегреша'т


Gerund: прегреша'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прегреши'лпрегреши'лапрегреши'лопрегреши'ли



Gerund: прегреши'вши//прегреши'в

Imperative

SingularPlural
прегреши'прегреши'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпрегреши'вшийпрегреши'вшаяпрегреши'вшеепрегреши'вшие
Genitiveпрегреши'вшегопрегреши'вшейпрегреши'вшегопрегреши'вших
Dativeпрегреши'вшемупрегреши'вшейпрегреши'вшемупрегреши'вшим
Accusative inanimateпрегреши'вшийпрегреши'вшуюпрегреши'вшеепрегреши'вшие
Accusative animateпрегреши'вшегопрегреши'вшуюпрегреши'вшеепрегреши'вших
Instrumentalпрегреши'вшимпрегреши'вшей, прегреши'вшеюпрегреши'вшимпрегреши'вшими
Locativeпрегреши'вшемпрегреши'вшейпрегреши'вшемпрегреши'вших