Исходная форма: пробурчатьСловарная информация: св 5в?
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: пробурча'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | пробурчу' | пробурчи'м |
---|
2 person | пробурчи'шь | пробурчи'те |
---|
3 person | пробурчи'т | пробурча'т |
---|
Gerund: пробурча'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
пробурча'л | пробурча'ла | пробурча'ло | пробурча'ли |
Gerund: пробурча'вши//пробурча'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
пробурчи' | пробурчи'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | пробурча'вший | пробурча'вшая | пробурча'вшее | пробурча'вшие |
---|
Genitive | пробурча'вшего | пробурча'вшей | пробурча'вшего | пробурча'вших |
---|
Dative | пробурча'вшему | пробурча'вшей | пробурча'вшему | пробурча'вшим |
---|
Accusative inanimate | пробурча'вший | пробурча'вшую | пробурча'вшее | пробурча'вшие |
---|
Accusative animate | пробурча'вшего | пробурча'вшую | пробурча'вшее | пробурча'вших |
---|
Instrumental | пробурча'вшим | пробурча'вшей, пробурча'вшею | пробурча'вшим | пробурча'вшими |
---|
Locative | пробурча'вшем | пробурча'вшей | пробурча'вшем | пробурча'вших |
---|