Исходная форма: пробурчать

Словарная информация: св 5в?

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: пробурча'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпробурчу'пробурчи'м
2 personпробурчи'шьпробурчи'те
3 personпробурчи'тпробурча'т


Gerund: пробурча'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
пробурча'лпробурча'лапробурча'лопробурча'ли



Gerund: пробурча'вши//пробурча'в

Imperative

SingularPlural
пробурчи'пробурчи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпробурча'вшийпробурча'вшаяпробурча'вшеепробурча'вшие
Genitiveпробурча'вшегопробурча'вшейпробурча'вшегопробурча'вших
Dativeпробурча'вшемупробурча'вшейпробурча'вшемупробурча'вшим
Accusative inanimateпробурча'вшийпробурча'вшуюпробурча'вшеепробурча'вшие
Accusative animateпробурча'вшегопробурча'вшуюпробурча'вшеепробурча'вших
Instrumentalпробурча'вшимпробурча'вшей, пробурча'вшеюпробурча'вшимпробурча'вшими
Locativeпробурча'вшемпробурча'вшейпробурча'вшемпробурча'вших