Исходная форма: прочихаться

Словарная информация: св 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прочиха'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпрочиха'юсьпрочиха'емся
2 personпрочиха'ешьсяпрочиха'етесь
3 personпрочиха'етсяпрочиха'ются

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прочиха'лсяпрочиха'ласьпрочиха'лосьпрочиха'лись



Gerund: прочиха'вшись

Imperative

SingularPlural
прочиха'йсяпрочиха'йтесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпрочиха'вшийсяпрочиха'вшаясяпрочиха'вшеесяпрочиха'вшиеся
Genitiveпрочиха'вшегосяпрочиха'вшейсяпрочиха'вшегосяпрочиха'вшихся
Dativeпрочиха'вшемусяпрочиха'вшейсяпрочиха'вшемусяпрочиха'вшимся
Accusative inanimateпрочиха'вшийсяпрочиха'вшуюсяпрочиха'вшеесяпрочиха'вшиеся
Accusative animateпрочиха'вшегосяпрочиха'вшуюсяпрочиха'вшеесяпрочиха'вшихся
Instrumentalпрочиха'вшимсяпрочиха'вшейся, прочиха'вшеюсяпрочиха'вшимсяпрочиха'вшимися
Locativeпрочиха'вшемсяпрочиха'вшейсяпрочиха'вшемсяпрочиха'вшихся