Исходная форма: прогреметьСловарная информация: св нп 5в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: прогреме'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | прогремлю' | прогреми'м |
---|
2 person | прогреми'шь | прогреми'те |
---|
3 person | прогреми'т | прогремя'т |
---|
Gerund: прогремя'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
прогреме'л | прогреме'ла | прогреме'ло | прогреме'ли |
Gerund: прогреме'вши//прогреме'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
прогреми' | прогреми'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | прогреме'вший | прогреме'вшая | прогреме'вшее | прогреме'вшие |
---|
Genitive | прогреме'вшего | прогреме'вшей | прогреме'вшего | прогреме'вших |
---|
Dative | прогреме'вшему | прогреме'вшей | прогреме'вшему | прогреме'вшим |
---|
Accusative inanimate | прогреме'вший | прогреме'вшую | прогреме'вшее | прогреме'вшие |
---|
Accusative animate | прогреме'вшего | прогреме'вшую | прогреме'вшее | прогреме'вших |
---|
Instrumental | прогреме'вшим | прогреме'вшей, прогреме'вшею | прогреме'вшим | прогреме'вшими |
---|
Locative | прогреме'вшем | прогреме'вшей | прогреме'вшем | прогреме'вших |
---|