Исходная форма: прокомандовать

Словарная информация: св нп 2а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: прокома'ндовать

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпрокома'ндуюпрокома'ндуем
2 personпрокома'ндуешьпрокома'ндуете
3 personпрокома'ндуетпрокома'ндуют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
прокома'ндовалпрокома'ндовалапрокома'ндовалопрокома'ндовали



Gerund: прокома'ндовавши//прокома'ндовав

Imperative

SingularPlural
прокома'ндуйпрокома'ндуйте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпрокома'ндовавшийпрокома'ндовавшаяпрокома'ндовавшеепрокома'ндовавшие
Genitiveпрокома'ндовавшегопрокома'ндовавшейпрокома'ндовавшегопрокома'ндовавших
Dativeпрокома'ндовавшемупрокома'ндовавшейпрокома'ндовавшемупрокома'ндовавшим
Accusative inanimateпрокома'ндовавшийпрокома'ндовавшуюпрокома'ндовавшеепрокома'ндовавшие
Accusative animateпрокома'ндовавшегопрокома'ндовавшуюпрокома'ндовавшеепрокома'ндовавших
Instrumentalпрокома'ндовавшимпрокома'ндовавшей, прокома'ндовавшеюпрокома'ндовавшимпрокома'ндовавшими
Locativeпрокома'ндовавшемпрокома'ндовавшейпрокома'ндовавшемпрокома'ндовавших