Исходная форма: прокомандоватьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: прокома'ндовать
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | прокома'ндую | прокома'ндуем |
---|
2 person | прокома'ндуешь | прокома'ндуете |
---|
3 person | прокома'ндует | прокома'ндуют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
прокома'ндовал | прокома'ндовала | прокома'ндовало | прокома'ндовали |
Gerund: прокома'ндовавши//прокома'ндовав
Imperative
Singular | Plural |
---|
прокома'ндуй | прокома'ндуйте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | прокома'ндовавший | прокома'ндовавшая | прокома'ндовавшее | прокома'ндовавшие |
---|
Genitive | прокома'ндовавшего | прокома'ндовавшей | прокома'ндовавшего | прокома'ндовавших |
---|
Dative | прокома'ндовавшему | прокома'ндовавшей | прокома'ндовавшему | прокома'ндовавшим |
---|
Accusative inanimate | прокома'ндовавший | прокома'ндовавшую | прокома'ндовавшее | прокома'ндовавшие |
---|
Accusative animate | прокома'ндовавшего | прокома'ндовавшую | прокома'ндовавшее | прокома'ндовавших |
---|
Instrumental | прокома'ндовавшим | прокома'ндовавшей, прокома'ндовавшею | прокома'ндовавшим | прокома'ндовавшими |
---|
Locative | прокома'ндовавшем | прокома'ндовавшей | прокома'ндовавшем | прокома'ндовавших |
---|