Исходная форма: пронянчиться

Словарная информация: св 4а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: проня'нчиться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personпроня'нчусьпроня'нчимся
2 personпроня'нчишьсяпроня'нчитесь
3 personпроня'нчитсяпроня'нчатся


Gerund: проня'нчась

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
проня'нчилсяпроня'нчиласьпроня'нчилосьпроня'нчились



Gerund: проня'нчившись

Imperative

SingularPlural
проня'нчисьпроня'нчитесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeпроня'нчившийсяпроня'нчившаясяпроня'нчившеесяпроня'нчившиеся
Genitiveпроня'нчившегосяпроня'нчившейсяпроня'нчившегосяпроня'нчившихся
Dativeпроня'нчившемусяпроня'нчившейсяпроня'нчившемусяпроня'нчившимся
Accusative inanimateпроня'нчившийсяпроня'нчившуюсяпроня'нчившеесяпроня'нчившиеся
Accusative animateпроня'нчившегосяпроня'нчившуюсяпроня'нчившеесяпроня'нчившихся
Instrumentalпроня'нчившимсяпроня'нчившейся, проня'нчившеюсяпроня'нчившимсяпроня'нчившимися
Locativeпроня'нчившемсяпроня'нчившейсяпроня'нчившемсяпроня'нчившихся