Исходная форма: проворчатьСловарная информация: св 5в?
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: проворча'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | проворчу' | проворчи'м |
---|
2 person | проворчи'шь | проворчи'те |
---|
3 person | проворчи'т | проворча'т |
---|
Gerund: проворча'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
проворча'л | проворча'ла | проворча'ло | проворча'ли |
Gerund: проворча'вши//проворча'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
проворчи' | проворчи'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | проворча'вший | проворча'вшая | проворча'вшее | проворча'вшие |
---|
Genitive | проворча'вшего | проворча'вшей | проворча'вшего | проворча'вших |
---|
Dative | проворча'вшему | проворча'вшей | проворча'вшему | проворча'вшим |
---|
Accusative inanimate | проворча'вший | проворча'вшую | проворча'вшее | проворча'вшие |
---|
Accusative animate | проворча'вшего | проворча'вшую | проворча'вшее | проворча'вших |
---|
Instrumental | проворча'вшим | проворча'вшей, проворча'вшею | проворча'вшим | проворча'вшими |
---|
Locative | проворча'вшем | проворча'вшей | проворча'вшем | проворча'вших |
---|