Исходная форма: путепрокладчик

Словарная информация: мо 3а ( тот, кто пролагает путь )

Морфологическая характеристика: Ns


SingularPlural
Nominativeпутепрокла'дчикпутепрокла'дчики
Genitiveпутепрокла'дчикапутепрокла'дчиков
Dativeпутепрокла'дчикупутепрокла'дчикам
Accusative animateпутепрокла'дчикапутепрокла'дчиков
Instrumentalпутепрокла'дчикомпутепрокла'дчиками
Locativeпутепрокла'дчикепутепрокла'дчиках