Исходная форма: самоуправничать

Словарная информация: нсв нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: самоупра'вничать

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personсамоупра'вничаюсамоупра'вничаем
2 personсамоупра'вничаешьсамоупра'вничаете
3 personсамоупра'вничаетсамоупра'вничают


Gerund: самоупра'вничая

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
самоупра'вничалсамоупра'вничаласамоупра'вничалосамоупра'вничали



Gerund: самоупра'вничавши//самоупра'вничав

Imperative

SingularPlural
самоупра'вничайсамоупра'вничайте

Present participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeсамоупра'вничающийсамоупра'вничающаясамоупра'вничающеесамоупра'вничающие
Genitiveсамоупра'вничающегосамоупра'вничающейсамоупра'вничающегосамоупра'вничающих
Dativeсамоупра'вничающемусамоупра'вничающейсамоупра'вничающемусамоупра'вничающим
Accusative inanimateсамоупра'вничающийсамоупра'вничающуюсамоупра'вничающеесамоупра'вничающие
Accusative animateсамоупра'вничающегосамоупра'вничающуюсамоупра'вничающеесамоупра'вничающих
Instrumentalсамоупра'вничающимсамоупра'вничающей, самоупра'вничающеюсамоупра'вничающимсамоупра'вничающими
Locativeсамоупра'вничающемсамоупра'вничающейсамоупра'вничающемсамоупра'вничающих

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeсамоупра'вничавшийсамоупра'вничавшаясамоупра'вничавшеесамоупра'вничавшие
Genitiveсамоупра'вничавшегосамоупра'вничавшейсамоупра'вничавшегосамоупра'вничавших
Dativeсамоупра'вничавшемусамоупра'вничавшейсамоупра'вничавшемусамоупра'вничавшим
Accusative inanimateсамоупра'вничавшийсамоупра'вничавшуюсамоупра'вничавшеесамоупра'вничавшие
Accusative animateсамоупра'вничавшегосамоупра'вничавшуюсамоупра'вничавшеесамоупра'вничавших
Instrumentalсамоупра'вничавшимсамоупра'вничавшей, самоупра'вничавшеюсамоупра'вничавшимсамоупра'вничавшими
Locativeсамоупра'вничавшемсамоупра'вничавшейсамоупра'вничавшемсамоупра'вничавших