Исходная форма: словчитьсяСловарная информация: св 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: словчи'ться
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | словчу'сь | словчи'мся |
---|
2 person | словчи'шься | словчи'тесь |
---|
3 person | словчи'тся | словча'тся |
---|
Gerund: словча'сь
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
словчи'лся | словчи'лась | словчи'лось | словчи'лись |
Gerund: словчи'вшись
Imperative
Singular | Plural |
---|
словчи'сь | словчи'тесь |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | словчи'вшийся | словчи'вшаяся | словчи'вшееся | словчи'вшиеся |
---|
Genitive | словчи'вшегося | словчи'вшейся | словчи'вшегося | словчи'вшихся |
---|
Dative | словчи'вшемуся | словчи'вшейся | словчи'вшемуся | словчи'вшимся |
---|
Accusative inanimate | словчи'вшийся | словчи'вшуюся | словчи'вшееся | словчи'вшиеся |
---|
Accusative animate | словчи'вшегося | словчи'вшуюся | словчи'вшееся | словчи'вшихся |
---|
Instrumental | словчи'вшимся | словчи'вшейся, словчи'вшеюся | словчи'вшимся | словчи'вшимися |
---|
Locative | словчи'вшемся | словчи'вшейся | словчи'вшемся | словчи'вшихся |
---|