Исходная форма: словчиться

Словарная информация: св 4в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: словчи'ться

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personсловчу'сьсловчи'мся
2 personсловчи'шьсясловчи'тесь
3 personсловчи'тсясловча'тся


Gerund: словча'сь

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
словчи'лсясловчи'ласьсловчи'лосьсловчи'лись



Gerund: словчи'вшись

Imperative

SingularPlural
словчи'сьсловчи'тесь

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeсловчи'вшийсясловчи'вшаясясловчи'вшеесясловчи'вшиеся
Genitiveсловчи'вшегосясловчи'вшейсясловчи'вшегосясловчи'вшихся
Dativeсловчи'вшемусясловчи'вшейсясловчи'вшемусясловчи'вшимся
Accusative inanimateсловчи'вшийсясловчи'вшуюсясловчи'вшеесясловчи'вшиеся
Accusative animateсловчи'вшегосясловчи'вшуюсясловчи'вшеесясловчи'вшихся
Instrumentalсловчи'вшимсясловчи'вшейся, словчи'вшеюсясловчи'вшимсясловчи'вшимися
Locativeсловчи'вшемсясловчи'вшейсясловчи'вшемсясловчи'вшихся