Исходная форма: согрешитьСловарная информация: св нп 4в $II
Перевод: fall;
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: согреши'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | согрешу' | согреши'м |
---|
2 person | согреши'шь | согреши'те |
---|
3 person | согреши'т | согреша'т |
---|
Gerund: согреша'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
согреши'л | согреши'ла | согреши'ло | согреши'ли |
Gerund: согреши'вши//согреши'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
согреши' | согреши'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | согреши'вший | согреши'вшая | согреши'вшее | согреши'вшие |
---|
Genitive | согреши'вшего | согреши'вшей | согреши'вшего | согреши'вших |
---|
Dative | согреши'вшему | согреши'вшей | согреши'вшему | согреши'вшим |
---|
Accusative inanimate | согреши'вший | согреши'вшую | согреши'вшее | согреши'вшие |
---|
Accusative animate | согреши'вшего | согреши'вшую | согреши'вшее | согреши'вших |
---|
Instrumental | согреши'вшим | согреши'вшей, согреши'вшею | согреши'вшим | согреши'вшими |
---|
Locative | согреши'вшем | согреши'вшей | согреши'вшем | согреши'вших |
---|