Исходная форма: укочеватьСловарная информация: св нп 2а $I(-е"-)
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: укочева'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | укочу'ю | укочу'ем |
---|
2 person | укочу'ешь | укочу'ете |
---|
3 person | укочу'ет | укочу'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
укочева'л | укочева'ла | укочева'ло | укочева'ли |
Gerund: укочева'вши//укочева'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
укочу'й | укочу'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | укочева'вший | укочева'вшая | укочева'вшее | укочева'вшие |
---|
Genitive | укочева'вшего | укочева'вшей | укочева'вшего | укочева'вших |
---|
Dative | укочева'вшему | укочева'вшей | укочева'вшему | укочева'вшим |
---|
Accusative inanimate | укочева'вший | укочева'вшую | укочева'вшее | укочева'вшие |
---|
Accusative animate | укочева'вшего | укочева'вшую | укочева'вшее | укочева'вших |
---|
Instrumental | укочева'вшим | укочева'вшей, укочева'вшею | укочева'вшим | укочева'вшими |
---|
Locative | укочева'вшем | укочева'вшей | укочева'вшем | укочева'вших |
---|