Исходная форма: успевать

Словарная информация: нсв нп 1а $1

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: успева'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personуспева'юуспева'ем
2 personуспева'ешьуспева'ете
3 personуспева'етуспева'ют


Gerund: успева'я

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
успева'луспева'лауспева'лоуспева'ли



Gerund: успева'вши//успева'в

Imperative

SingularPlural
успева'йуспева'йте

Present participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeуспева'ющийуспева'ющаяуспева'ющееуспева'ющие
Genitiveуспева'ющегоуспева'ющейуспева'ющегоуспева'ющих
Dativeуспева'ющемууспева'ющейуспева'ющемууспева'ющим
Accusative inanimateуспева'ющийуспева'ющуюуспева'ющееуспева'ющие
Accusative animateуспева'ющегоуспева'ющуюуспева'ющееуспева'ющих
Instrumentalуспева'ющимуспева'ющей, успева'ющеюуспева'ющимуспева'ющими
Locativeуспева'ющемуспева'ющейуспева'ющемуспева'ющих

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeуспева'вшийуспева'вшаяуспева'вшееуспева'вшие
Genitiveуспева'вшегоуспева'вшейуспева'вшегоуспева'вших
Dativeуспева'вшемууспева'вшейуспева'вшемууспева'вшим
Accusative inanimateуспева'вшийуспева'вшуюуспева'вшееуспева'вшие
Accusative animateуспева'вшегоуспева'вшуюуспева'вшееуспева'вших
Instrumentalуспева'вшимуспева'вшей, успева'вшеюуспева'вшимуспева'вшими
Locativeуспева'вшемуспева'вшейуспева'вшемуспева'вших