Исходная форма: воскликнутьСловарная информация: св нп 3а $II (восклица'ть)
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: воскли'кнуть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | воскли'кну | воскли'кнем |
---|
2 person | воскли'кнешь | воскли'кнете |
---|
3 person | воскли'кнет | воскли'кнут |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
воскли'кнул | воскли'кнула | воскли'кнуло | воскли'кнули |
Gerund: воскли'кнувши//воскли'кнув
Imperative
Singular | Plural |
---|
воскли'кни | воскли'кните |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | воскли'кнувший | воскли'кнувшая | воскли'кнувшее | воскли'кнувшие |
---|
Genitive | воскли'кнувшего | воскли'кнувшей | воскли'кнувшего | воскли'кнувших |
---|
Dative | воскли'кнувшему | воскли'кнувшей | воскли'кнувшему | воскли'кнувшим |
---|
Accusative inanimate | воскли'кнувший | воскли'кнувшую | воскли'кнувшее | воскли'кнувшие |
---|
Accusative animate | воскли'кнувшего | воскли'кнувшую | воскли'кнувшее | воскли'кнувших |
---|
Instrumental | воскли'кнувшим | воскли'кнувшей, воскли'кнувшею | воскли'кнувшим | воскли'кнувшими |
---|
Locative | воскли'кнувшем | воскли'кнувшей | воскли'кнувшем | воскли'кнувших |
---|