Исходная форма: возликоватьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: возликова'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | возлику'ю | возлику'ем |
---|
2 person | возлику'ешь | возлику'ете |
---|
3 person | возлику'ет | возлику'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
возликова'л | возликова'ла | возликова'ло | возликова'ли |
Gerund: возликова'вши//возликова'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
возлику'й | возлику'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | возликова'вший | возликова'вшая | возликова'вшее | возликова'вшие |
---|
Genitive | возликова'вшего | возликова'вшей | возликова'вшего | возликова'вших |
---|
Dative | возликова'вшему | возликова'вшей | возликова'вшему | возликова'вшим |
---|
Accusative inanimate | возликова'вший | возликова'вшую | возликова'вшее | возликова'вшие |
---|
Accusative animate | возликова'вшего | возликова'вшую | возликова'вшее | возликова'вших |
---|
Instrumental | возликова'вшим | возликова'вшей, возликова'вшею | возликова'вшим | возликова'вшими |
---|
Locative | возликова'вшем | возликова'вшей | возликова'вшем | возликова'вших |
---|