Исходная форма: возлежать

Словарная информация: нсв нп 5в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: возлежа'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personвозлежу'возлежи'м
2 personвозлежи'шьвозлежи'те
3 personвозлежи'твозлежа'т


Gerund: возлежа'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
возлежа'лвозлежа'лавозлежа'ловозлежа'ли



Gerund: возлежа'вши//возлежа'в

Imperative

SingularPlural
возлежи'возлежи'те

Present participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeвозлежа'щийвозлежа'щаявозлежа'щеевозлежа'щие
Genitiveвозлежа'щеговозлежа'щейвозлежа'щеговозлежа'щих
Dativeвозлежа'щемувозлежа'щейвозлежа'щемувозлежа'щим
Accusative inanimateвозлежа'щийвозлежа'щуювозлежа'щеевозлежа'щие
Accusative animateвозлежа'щеговозлежа'щуювозлежа'щеевозлежа'щих
Instrumentalвозлежа'щимвозлежа'щей, возлежа'щеювозлежа'щимвозлежа'щими
Locativeвозлежа'щемвозлежа'щейвозлежа'щемвозлежа'щих

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeвозлежа'вшийвозлежа'вшаявозлежа'вшеевозлежа'вшие
Genitiveвозлежа'вшеговозлежа'вшейвозлежа'вшеговозлежа'вших
Dativeвозлежа'вшемувозлежа'вшейвозлежа'вшемувозлежа'вшим
Accusative inanimateвозлежа'вшийвозлежа'вшуювозлежа'вшеевозлежа'вшие
Accusative animateвозлежа'вшеговозлежа'вшуювозлежа'вшеевозлежа'вших
Instrumentalвозлежа'вшимвозлежа'вшей, возлежа'вшеювозлежа'вшимвозлежа'вшими
Locativeвозлежа'вшемвозлежа'вшейвозлежа'вшемвозлежа'вших