Исходная форма: заиметьСловарная информация: св 1а?
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: заиме'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | заиме'ю | заиме'ем |
---|
2 person | заиме'ешь | заиме'ете |
---|
3 person | заиме'ет | заиме'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
заиме'л | заиме'ла | заиме'ло | заиме'ли |
Gerund: заиме'вши//заиме'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
заиме'й | заиме'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | заиме'вший | заиме'вшая | заиме'вшее | заиме'вшие |
---|
Genitive | заиме'вшего | заиме'вшей | заиме'вшего | заиме'вших |
---|
Dative | заиме'вшему | заиме'вшей | заиме'вшему | заиме'вшим |
---|
Accusative inanimate | заиме'вший | заиме'вшую | заиме'вшее | заиме'вшие |
---|
Accusative animate | заиме'вшего | заиме'вшую | заиме'вшее | заиме'вших |
---|
Instrumental | заиме'вшим | заиме'вшей, заиме'вшею | заиме'вшим | заиме'вшими |
---|
Locative | заиме'вшем | заиме'вшей | заиме'вшем | заиме'вших |
---|