Исходная форма: заканючить

Словарная информация: св нп 4а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: заканю'чить

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personзаканю'чузаканю'чим
2 personзаканю'чишьзаканю'чите
3 personзаканю'читзаканю'чат


Gerund: заканю'ча

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
заканю'чилзаканю'чилазаканю'чилозаканю'чили



Gerund: заканю'чивши//заканю'чив

Imperative

SingularPlural
заканю'чьзаканю'чьте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeзаканю'чившийзаканю'чившаязаканю'чившеезаканю'чившие
Genitiveзаканю'чившегозаканю'чившейзаканю'чившегозаканю'чивших
Dativeзаканю'чившемузаканю'чившейзаканю'чившемузаканю'чившим
Accusative inanimateзаканю'чившийзаканю'чившуюзаканю'чившеезаканю'чившие
Accusative animateзаканю'чившегозаканю'чившуюзаканю'чившеезаканю'чивших
Instrumentalзаканю'чившимзаканю'чившей, заканю'чившеюзаканю'чившимзаканю'чившими
Locativeзаканю'чившемзаканю'чившейзаканю'чившемзаканю'чивших