Исходная форма: заканючитьСловарная информация: св нп 4а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: заканю'чить
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | заканю'чу | заканю'чим |
---|
2 person | заканю'чишь | заканю'чите |
---|
3 person | заканю'чит | заканю'чат |
---|
Gerund: заканю'ча
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
заканю'чил | заканю'чила | заканю'чило | заканю'чили |
Gerund: заканю'чивши//заканю'чив
Imperative
Singular | Plural |
---|
заканю'чь | заканю'чьте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | заканю'чивший | заканю'чившая | заканю'чившее | заканю'чившие |
---|
Genitive | заканю'чившего | заканю'чившей | заканю'чившего | заканю'чивших |
---|
Dative | заканю'чившему | заканю'чившей | заканю'чившему | заканю'чившим |
---|
Accusative inanimate | заканю'чивший | заканю'чившую | заканю'чившее | заканю'чившие |
---|
Accusative animate | заканю'чившего | заканю'чившую | заканю'чившее | заканю'чивших |
---|
Instrumental | заканю'чившим | заканю'чившей, заканю'чившею | заканю'чившим | заканю'чившими |
---|
Locative | заканю'чившем | заканю'чившей | заканю'чившем | заканю'чивших |
---|