Исходная форма: закиватьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: закива'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | закива'ю | закива'ем |
---|
2 person | закива'ешь | закива'ете |
---|
3 person | закива'ет | закива'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
закива'л | закива'ла | закива'ло | закива'ли |
Gerund: закива'вши//закива'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
закива'й | закива'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | закива'вший | закива'вшая | закива'вшее | закива'вшие |
---|
Genitive | закива'вшего | закива'вшей | закива'вшего | закива'вших |
---|
Dative | закива'вшему | закива'вшей | закива'вшему | закива'вшим |
---|
Accusative inanimate | закива'вший | закива'вшую | закива'вшее | закива'вшие |
---|
Accusative animate | закива'вшего | закива'вшую | закива'вшее | закива'вших |
---|
Instrumental | закива'вшим | закива'вшей, закива'вшею | закива'вшим | закива'вшими |
---|
Locative | закива'вшем | закива'вшей | закива'вшем | закива'вших |
---|