Исходная форма: закоренеть

Словарная информация: св нп 1а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: закорене'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personзакорене'юзакорене'ем
2 personзакорене'ешьзакорене'ете
3 personзакорене'етзакорене'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
закорене'лзакорене'лазакорене'лозакорене'ли



Gerund: закорене'вши//закорене'в

Imperative

SingularPlural
закорене'йзакорене'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeзакорене'вшийзакорене'вшаязакорене'вшеезакорене'вшие
Genitiveзакорене'вшегозакорене'вшейзакорене'вшегозакорене'вших
Dativeзакорене'вшемузакорене'вшейзакорене'вшемузакорене'вшим
Accusative inanimateзакорене'вшийзакорене'вшуюзакорене'вшеезакорене'вшие
Accusative animateзакорене'вшегозакорене'вшуюзакорене'вшеезакорене'вших
Instrumentalзакорене'вшимзакорене'вшей, закорене'вшеюзакорене'вшимзакорене'вшими
Locativeзакорене'вшемзакорене'вшейзакорене'вшемзакорене'вших