Исходная форма: закорпеть

Словарная информация: св нп 5в

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: закорпе'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personзакорплю'закорпи'м
2 personзакорпи'шьзакорпи'те
3 personзакорпи'тзакорпя'т


Gerund: закорпя'

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
закорпе'лзакорпе'лазакорпе'лозакорпе'ли



Gerund: закорпе'вши//закорпе'в

Imperative

SingularPlural
закорпи'закорпи'те

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeзакорпе'вшийзакорпе'вшаязакорпе'вшеезакорпе'вшие
Genitiveзакорпе'вшегозакорпе'вшейзакорпе'вшегозакорпе'вших
Dativeзакорпе'вшемузакорпе'вшейзакорпе'вшемузакорпе'вшим
Accusative inanimateзакорпе'вшийзакорпе'вшуюзакорпе'вшеезакорпе'вшие
Accusative animateзакорпе'вшегозакорпе'вшуюзакорпе'вшеезакорпе'вших
Instrumentalзакорпе'вшимзакорпе'вшей, закорпе'вшеюзакорпе'вшимзакорпе'вшими
Locativeзакорпе'вшемзакорпе'вшейзакорпе'вшемзакорпе'вших