Исходная форма: занеметьСловарная информация: св нп 1а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: занеме'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | занеме'ю | занеме'ем |
---|
2 person | занеме'ешь | занеме'ете |
---|
3 person | занеме'ет | занеме'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
занеме'л | занеме'ла | занеме'ло | занеме'ли |
Gerund: занеме'вши//занеме'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
занеме'й | занеме'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | занеме'вший | занеме'вшая | занеме'вшее | занеме'вшие |
---|
Genitive | занеме'вшего | занеме'вшей | занеме'вшего | занеме'вших |
---|
Dative | занеме'вшему | занеме'вшей | занеме'вшему | занеме'вшим |
---|
Accusative inanimate | занеме'вший | занеме'вшую | занеме'вшее | занеме'вшие |
---|
Accusative animate | занеме'вшего | занеме'вшую | занеме'вшее | занеме'вших |
---|
Instrumental | занеме'вшим | занеме'вшей, занеме'вшею | занеме'вшим | занеме'вшими |
---|
Locative | занеме'вшем | занеме'вшей | занеме'вшем | занеме'вших |
---|