Исходная форма: заворчатьСловарная информация: св нп 5в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: заворча'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | заворчу' | заворчи'м |
---|
2 person | заворчи'шь | заворчи'те |
---|
3 person | заворчи'т | заворча'т |
---|
Gerund: заворча'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
заворча'л | заворча'ла | заворча'ло | заворча'ли |
Gerund: заворча'вши//заворча'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
заворчи' | заворчи'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | заворча'вший | заворча'вшая | заворча'вшее | заворча'вшие |
---|
Genitive | заворча'вшего | заворча'вшей | заворча'вшего | заворча'вших |
---|
Dative | заворча'вшему | заворча'вшей | заворча'вшему | заворча'вшим |
---|
Accusative inanimate | заворча'вший | заворча'вшую | заворча'вшее | заворча'вшие |
---|
Accusative animate | заворча'вшего | заворча'вшую | заворча'вшее | заворча'вших |
---|
Instrumental | заворча'вшим | заворча'вшей, заворча'вшею | заворча'вшим | заворча'вшими |
---|
Locative | заворча'вшем | заворча'вшей | заворча'вшем | заворча'вших |
---|