Исходная форма: заворковатьСловарная информация: св нп 2а
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: заворкова'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | заворку'ю | заворку'ем |
---|
2 person | заворку'ешь | заворку'ете |
---|
3 person | заворку'ет | заворку'ют |
---|
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
заворкова'л | заворкова'ла | заворкова'ло | заворкова'ли |
Gerund: заворкова'вши//заворкова'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
заворку'й | заворку'йте |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | заворкова'вший | заворкова'вшая | заворкова'вшее | заворкова'вшие |
---|
Genitive | заворкова'вшего | заворкова'вшей | заворкова'вшего | заворкова'вших |
---|
Dative | заворкова'вшему | заворкова'вшей | заворкова'вшему | заворкова'вшим |
---|
Accusative inanimate | заворкова'вший | заворкова'вшую | заворкова'вшее | заворкова'вшие |
---|
Accusative animate | заворкова'вшего | заворкова'вшую | заворкова'вшее | заворкова'вших |
---|
Instrumental | заворкова'вшим | заворкова'вшей, заворкова'вшею | заворкова'вшим | заворкова'вшими |
---|
Locative | заворкова'вшем | заворкова'вшей | заворкова'вшем | заворкова'вших |
---|