Исходная форма: заворковать

Словарная информация: св нп 2а

Морфологическая характеристика: act. inf.



Infinitive: заворкова'ть

Active voice

Present/future tense

SingularPlural
1 personзаворку'юзаворку'ем
2 personзаворку'ешьзаворку'ете
3 personзаворку'етзаворку'ют

Past tense

MasculineFeminineNeutralPlural
заворкова'лзаворкова'лазаворкова'лозаворкова'ли



Gerund: заворкова'вши//заворкова'в

Imperative

SingularPlural
заворку'йзаворку'йте

Past participle

MasculineFeminineNeutralPlural
Nominativeзаворкова'вшийзаворкова'вшаязаворкова'вшеезаворкова'вшие
Genitiveзаворкова'вшегозаворкова'вшейзаворкова'вшегозаворкова'вших
Dativeзаворкова'вшемузаворкова'вшейзаворкова'вшемузаворкова'вшим
Accusative inanimateзаворкова'вшийзаворкова'вшуюзаворкова'вшеезаворкова'вшие
Accusative animateзаворкова'вшегозаворкова'вшуюзаворкова'вшеезаворкова'вших
Instrumentalзаворкова'вшимзаворкова'вшей, заворкова'вшеюзаворкова'вшимзаворкова'вшими
Locativeзаворкова'вшемзаворкова'вшейзаворкова'вшемзаворкова'вших