Исходная форма: зазвонитьСловарная информация: св нп 4в
Морфологическая характеристика: act. inf.
Infinitive: зазвони'ть
Active voice
Present/future tense
| Singular | Plural |
---|
1 person | зазвоню' | зазвони'м |
---|
2 person | зазвони'шь | зазвони'те |
---|
3 person | зазвони'т | зазвоня'т |
---|
Gerund: зазвоня'
Past tense
Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
зазвони'л | зазвони'ла | зазвони'ло | зазвони'ли |
Gerund: зазвони'вши//зазвони'в
Imperative
Singular | Plural |
---|
зазвони' | зазвони'те |
Past participle
| Masculine | Feminine | Neutral | Plural |
---|
Nominative | зазвони'вший | зазвони'вшая | зазвони'вшее | зазвони'вшие |
---|
Genitive | зазвони'вшего | зазвони'вшей | зазвони'вшего | зазвони'вших |
---|
Dative | зазвони'вшему | зазвони'вшей | зазвони'вшему | зазвони'вшим |
---|
Accusative inanimate | зазвони'вший | зазвони'вшую | зазвони'вшее | зазвони'вшие |
---|
Accusative animate | зазвони'вшего | зазвони'вшую | зазвони'вшее | зазвони'вших |
---|
Instrumental | зазвони'вшим | зазвони'вшей, зазвони'вшею | зазвони'вшим | зазвони'вшими |
---|
Locative | зазвони'вшем | зазвони'вшей | зазвони'вшем | зазвони'вших |
---|