XIV традиционные чтения памяти С. А. Старостина

14th annual Sergei Starostin Memorial Conference

 

Центр компаративистики и филогенетики

Института классического Востока и античности ВШЭ

 

 25-26 марта 2019 г.

 

 

Тезисы конференции

 

Conference abstracts

 

 

 


Вацлав Блажек (Масариков Университет, Брно)

К вопросу о енисейской прародине в свете топонимических данных

 

Václav Blažek (Masaryk University, Brno)

On the Yeniseian homeland in light of toponymic data

 

The present contribution analyzes the names of rivers and lakes in Western Siberia, Kazakhstan and Uzbekistan, i.e. outside the territories where speakers of the Yeniseian languages had been attested from the 18th century onwards. Most of these hydronyms are geographic names that were more or less used till the present time, especially in Western Siberia and Northern Kazakhstan. Most of them are transparent compounds, where at least one component is the typical  Yeniseian word for "river" or "water", anticipated already by Radloff and Ramstedt. Less numerous are hydronyms hidden in Chinese annals situated in more southern parts of Kazakhstan and Uzbekistan. Their phonetic projection to the Middle Chinese or earlier stages of development of Chinese indicate that some present or alternate older names of relatively big rivers and lakes such as Irtyš, Ili, Ču, Amudarya/Oxos and Balkhaš, can be etymologized as Yeniseian in origin. This conclusion agrees with the hypothesis of Pulleyblank (1962) about a Yeniseian component in the ‘Steppe federation’ known as the Xiongnu. Accordingly, these Central Asiatic traces of Yeniseian hydronyms imply an earlier location of the Yeniseian homeland in the neighborhood of the northern slopes of the Tianshan and Pamir mountains. It also means a relatively close geographic distance from the closest relative of Yeniseian, Burushaski, which is situated in the Hindukush, but used to be widespread in the Pamir as well, judging by traces of Burushaski-like substratum in the Iranian languages of Pamir.

 

 


М. Е. Васильев (Институт славяноведения РАН)

 

Маятник для «глотточасов»: математический подход к решению проблемы

 

Одним из наиболее обсуждаемых вопросов глоттохронологии является предположение о постоянной скорости лексических замен, универсальной для любых языков. Данный тезис, изначально сформулированный М. Сводешем и впоследствии получивший известность как явление «глотточасов», неоднократно становился предметом острой полемики между противниками и сторонниками лексикостатистического метода. При этом критике подвергался в первую очередь умозрительный характер исходного постулата Сводеша и отсутствие у него какого-либо содержательного объяснения в рамках существующей теории языковых изменений. В то же время отказ от такого предположения полностью исключает возможность применения глоттохронологии для получения абсолютных датировок, а также ставит под вопрос практическую ценность лексикостатистики как способа установления языкового родства и построения генеалогической классификации. Таким образом, теоретическое обоснование «глотточасов» по-прежнему является актуальной задачей лексикостатистики и необходимым условием для её признания в качестве полноценного научного метода.

В нашем докладе будет рассмотрен математический подход к решению этой проблемы, в основе которого лежит представление о процессе замен каждого из значений базисного списка как потоке редких случайных событий. Результаты моделирования, полученные с использованием данного подхода, показывают, что даже при случайном характере замен и различной стабильности каждого значения общая доля изменившихся слов во всём списке в среднем остаётся постоянной и может быть описана как статистическая величина с известными отклонениями. Таким образом, явление «глотточасов» объясняется статистической природой лексических изменений и не нуждается в допущении о постоянной скорости замен всех значений в любом языке. Полученные выводы, с одной стороны, снимают существующую фундаментальную проблему лексикостатистики, а с другой – позволяют дать чёткое математическое определение возможностей метода в виде количественной оценки надёжности узлов лексикостатистической классификации и допустимой погрешности глоттохронологических датировок.

 

**************************

 

Mikhail Vasilyev (Institute for Slavic Studies of the Russian Academy of Sciences, Moscow)

 

Statistics as a pendulum for ‘glottoclock’: a mathematical approach to the problem

 

The assumption of a constant and universal rate of lexical replacement, widely known as ‘glottoclock’, is considered to be one of the most controversial issues of glottochronology. This idea, originally introduced by M. Swadesh, has been repeatedly and highly criticized by both opponents and advocates of lexicostatistics for its explicit speculative character and lack of theoretic justification. At the same time, if we reject Swadesh’s postulate this obviously makes glottochronology absolutely senseless in obtaining absolute linguistic dating and also seriously questions the practical value of lexicostatistics as a way of establishing language relationship (i.e. constructing a genealogical classification). Thus, the theoretical problem of ‘glottoclock’ became a fundamental obstacle to the recognition of lexicostatistics as a full-fledged scientific method.

In our presentation, this problem will be given a mathematical interpretation, which assumes the replacement process of every meaning in Swadesh’s wordlist to be a stationary Poisson point process. The computer simulation based on this approach shows, that while every meaning is replaced randomly at its own stability rate, the average proportion of the replaced vocabulary in the entire wordlist remains invariable and can be defined as a statistical value with known deviation. The phenomenon of ‘glottoclock’ can, therefore, be explained by the statistical nature of lexical changes and does not require the assumption of a constant and universal replacement rate of any meaning in any language. The obtained conclusions not only help us eliminate the existing theoretical controversy of lexicostatistics but also allow to provide a clear mathematical definition of its capabilities by estimating the reliability of lexicostatistical classification and the margin of error for glottochronology dating.

 


 

И. А. Грунтов (Институт языкознания РАН),

О. М. Мазо (Институт восточных культур и античности РГГУ /

Институт классического Востока и античности ВШЭ) /

 

Алтайское влияние на  китайские диалекты Северо-Западного Китая

 

Языковой союз, существующий на Северо-Западе КНР, включает языки трех семей: сино-тибетской, монгольской и тюркской. Тесное взаимодействие этих языков привело к значительным изменениям на всех языковых уровнях: фонологии, морфологии, синтаксисе, семантике. В результате китайские диалекты этой смешанной зоны – Танван, Ганьгоу, Утунь и до определенной степени Линься утратили некоторые характерные черты китайской языковой группы и приобрели ряд других свойств, обычных для алтайских языков, в частности, падежное маркирование, притяжательные суффиксы, аблаут гласных в местоимениях и т.п. В нашем докладе мы планируем описать подобные черты и обсудить их возможное происхождение.

 

************************

 

Ilya Gruntov (Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences, Moscow),

Olga Mazo (Institute for Oriental and Classical Studies, RSUH, Moscow / Institute for Oriental and Classical Studies, Higher School of Economics, Moscow)

 

Altaic influence on Sinitic languages of North-Western China

 

The Sprachbund of North-Western China includes languages of three families: Sino-Tibetan, Mongolic and Turkic. Intensive interactions between these languages cause cardinal changes on every language level: phonology, morphology, syntax and semantics. As a result, four Sinitic languages of the area — Tangwang, Gangou, Wutun and to a certain extent Linxia — have lost some­­­ features that are special for Chinese, but acquired a number of features that are typical of Altaic languages, namely, case marking, reflexive suffixes, vowel gradation in pronouns and others. In our presentation we will describe those non-Sinitic features and discuss their possible origins.

 


 

А. И. Давлетшин (Институт восточных культур и античности РГГУ / Международный центр антропологии НИУ ВШЭ)

 

Надёжно определяемые заимствования в устойчивой части базовой лексики на материале полинезийских языков

 

Задача работы состоит в том, чтобы выявить надёжно определяемые заимствования в 100-словном списке базовой лексики среди полинезийских языков. Данная задача интересна тем, что многие полинезийские идиомы использовались весьма ограниченным числом говорящих – менее двух сотен или даже двух десятков человек (в связи с тем, что несущая способность земли у многих островов весьма ограничена). Можно себе представить, что появление даже небольшой группы, говорящей на другом языке, может оказать значительное влияние на язык сотни человек. Значительное число заимствований выявляется в таких языках, как рапануи (из таитянского и мангарева), анута (из восточного увеа), пукапука (из раротонга) и других. Интересно, что число заимствований из европейских языков в базовой лексике невелико, что указывает на роль структурного фактора в процессе заимствования.

 

************************

 

Albert Davletshin (Institute for Oriental and Classical Studies, RSUH / International Center of Anthropology at the Faculty of History, HSE, Moscow)

 

Loans in Basic Lexicon: A Case of Polynesian Languages

 

The main objective of the talk is to present identified loans in 110-item wordlists of Polynesian languages. Many Polynesian languages were spoken by less than a couple of hundred persons in precontact and early postcontact times; in such situations linguistic impact of visitors and immigrants might be particularly strong. Indeed, a considerable number of loans can be identified in Rapanui (from Tahitian and Mangarevan), Anutan (from East Uvean), Pukapukan (from Rarotongan) and other Polynesian languages. Interestingly enough, the number of borrowings into basic lexicon from European languages is moderate. This implies an important role of structural factors in the borrowing of lexical items.

 


А. В. Дыбо (Институт языкознания РАН / Институт классического Востока и античности ВШЭ) /

Anna Dybo (Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences / Institute of Oriental and Classical Studies, Higher School of Economics, Moscow)

 

Еще раз к языковым контактам в раннесредневековом Синьцзяне

В докладе рассматриваются заимствования в словаре Махмуда Кашгарского, такие, что встречаются либо только в этом словаре, либо еще в тюркских памятниках письменности, ассоциированных с караханидской традицией, либо еще в поздних древнеуйгурских текстах с территории Синьцзяна, либо в современных тюркских языках, связанных с территорией Синьцзяна. Такие слова, по-видимому, можно считать локальными заимствованиями, связанными именно с территорией Синьцзяна (Восточным Туркестаном). В то же время, некоторое количество тюркизмов обнаруживается в раннесредневековых индоевропейских языках Восточного Туркестана.

История и археология довольно много знают о заселении и демографической ситуации в раннесредневековом Восточном Туркестане. В докладе делается попытка соотнести эти данные и то, что вытекает из них относительно типов языковых контактов на этой территории в рассматриваемое время, с действительными и ожидаемыми в рамках современной теории языковых контактов результатами этих контактов.

 


 

А. А. Евдокимова (Институт языкознания РАН)

 

«Интуитивная» или переходная система акцентуации в Византийском греческом языке, ее истоки и лингвистические особенности

 

Анализ более 500 византийских греческих акцентуированных надписей и граффити показывает, что в Χ-XV вв. существовала некая переходная система акцентуации, которая еще не во всем соответствовала византийской системе и в ряде моментов уже не совпадала с александрийской.

В одних диалектах (каппадокийский, понтийский) преобладали черты александрийской системы, в других, наоборот, византийской (афинский, константино­польский). Некоторые особенности были обусловлены жанрами надписей, другие обилием сокращений. Маркированными оказывалась постановка грависа, ударение диграфов, перенос ударения при клитике и т.д. В докладе будут представлены наиболее характерные памятники этой системы.

 

************************

 

Alexandra Evdokimova (Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences)

 

«Intuitive» or transitional accentuation system in the Byzantine Greek language, its origin and linguistic peculiarities

 

Analysis of more than 500 Byzantine Greek accentuated inscriptions and graffiti  shows that in the 10th-15th centuries there must have existed a certain transitional system of accentuation that was not completely the same as the Byzantine standard, but already in many respects differed from the older Alexandrian one. Features of the Alexandrian system prevailed in some dialects (Cappadocian, Pontic), but were replaced by Byzantine features in others (Athenian, Constantinopolitan). Some peculiarities were due to the genres of the inscriptions, others due to abundance of abbreviations. Diagnostic features include indication of the gravis, stress on digraphic combinations, shift of stress in clitical forms, etc. In my report I will present and discuss some of the most typical documents that reflect this system.

 


 

М. А. Живлов (Институт восточных культур и античности РГГУ / Институт классического Востока и античности ФГУ ВШЭ) /

 

Истоки хантыйского аблаута

 

Как предположил Е. А. Хелимский, парадигматические чередования корневых гласных в хантыйском – аблаут – являются результатом воздействия на первый слог гласных второго слога, впоследствии частично выпавших. Хелимский предложил внутреннюю реконструкцию этих гласных – триггеров аблаута *I, *II, *U и *AA, но их уральские истоки остаются неясными. Доклад посвящён уральским истокам одного из этих триггеров – морфонемы *I. Убедительные внешние параллели имеются для двух аффиксов, содержащих эту морфонему. Аффикс локативных прилагательных *-I имеет соответствия в мансийском, пермских и самодийских. На прауральском уровне он может быть реконструирован как *-ji. Коаффикс посессивных форм терминов родства *-I- обнаруживает параллели в марийском, удмуртском, венгерском и селькупском. Для прауральского можно предположить существование особой серии посессивных окончаний терминов родства, отличавшихся от обычных посессивных окончаний наличием коаффикса *-j- в формах 1 и 2 лица.

 

************************

 

Mikhail Zhivlov (Institute for Oriental and Classical Studies, RSUH, Moscow / Institute for Oriental and Classical Studies, Higher School of Economics, Moscow)

 

On the Origin of Khanty Ablaut

 

According to a hypothesis put forward by E.A. Helimski, the paradigmatic alternation of root vowels (ablaut) in Khanty results from the influence of second syllable vowels, themselves partially lost already in Proto-Khanty. Helimski’s internal reconstruction of these vowels – ablaut triggers *I, *II, *U and *AA – is convincing, but their Uralic origins remain unknown. The purpose of the present talk is to investigate the origins of one of these vowels – the ablaut trigger *I. This vowel is found in four suffixes: 1) a suffix deriving adjectives from local nouns, 2) a suffix of denominal nouns, 3) a suffix of deverbal nouns, and 4) the coaffix of possessive forms in kinship terms. The locative adjective suffix and the possessive coaffix have reliable counterparts in other Uralic languages. The locative adjective suffix *-I has cognates in Mansi, Permic, and Samoyed. These cognates allow us to reconstruct the Proto-Uralic locative adjective suffix as *-ji. The coaffix of the possessive forms in kinship terms *-I- has parallels in Mari, Udmurt, Hungarian, and Selkup. We can suppose that Proto-Uralic had a distinct series of possessive affixes for kinship terms that differed from the usual possessive affixes by having attached a coaffix *-j- before 1st and 2nd person markers.

 


 

Д. М. Зеленский (Отделение теоретической и прикладной лингвистики МГУ) /

Dmitriy Zelenskiy (Department of theoretical and applied linguistics, Moscow State University)

 

О вторичности славянской ʽселезёнкиʼ

 

Со времён Вайан 1960 вопрос о реконструкции основы славянского слова «селезёнка» и его родственников практически не затрагивался, считаясь, в общем и целом, решённым: ввиду того, что обычным соответствием для *TelT в восточнославянских якобы является оло (ср. молокомлекопитающее), постулируется праславянское *silēzen- (обычно записываемое через ь на месте i). Такая этимология, однако, мало сходится с балтскими рефлексами того же корня: blužnis в литовском, blusne в древнепрусском – и потому не даёт понимания, каким был балтославянский корень и как из него получились указанные выше рефлексы.

Напротив, если мы постулируем праславянское *splēzen- (из праиндоевропейского *(s)pleh1gh-n, ср. древнегреческое σπλήν ‘селезёнка’, σπληγχνα ‘внутренности’), то упрощения начального кластера, разные в разных случаях, кажутся несколько более логичными. Это, однако, нарушается тем, что другой праиндоевропейский корень с начальным кластером *spl, а именно *splend- ‘сиять’, отражается в старолитовском глаголом splendēti (Николаев), а не *blendēti. Зато балтский рефлекс *bl- даёт один из двух указанных в (Николаев) праиндоевропейских корней на *bl-, *blak- ‘насекомое’ – blakts ‘клоп’. Поэтому вероятнее, что это слово выглядело как *(s)bleh1gh-n- и тем самым было единственным словом с кластером *sb- (*sbhl исключается греческим рефлексом, ср. *bhlaw- ‘слабый’ и древнегреческое φλαῦρος), претерпевавшим оглушение b в индоиранских  (авестийское spərəzan-, санскритское plīhan) и греческом. В латыни (lien ‘селезёнка’), вероятно, была такая же утрата b в *sbl, как в славянских: если бы сперва утратилось *s, то b бы сохранилось, как в балтских, ср. blatta ‘таракан, моль’ и латышское blakts ‘клоп’; кластер *sl- же в латыни регулярно упрощается в *l-, например, labor ‘труд’ от праиндоевропейского корня *slab-.

Откуда же тогда взялась восточнославянская «селезёнка», если там не было гласного перед l? Я утверждаю, что это аналогическое образование по пропорции берег : брѣг = x : слѣзен-. Что касается возражения о том, что в таком случае должна было бы возникнуть, как и при исконном развитии из *el, «солозёнка», можно заметить, что вопрос о соответствии *TelT (и южно- и, в частности, ц.-слав. TлѣТ) не столь однозначен – см. таблицу 1 (и тем самым Мейе имел право восстанавливать *el (Meillet, 1902 pp. 169–172), вопреки (Вайан, 1960)), а слов – рефлексов корней с *TerT намного больше (по (Старостин), исключая однокоренные, как минимум 33[1]: берег, бережа (укр.) ‘жеребая’, берёза, беременный, беречь, веред, вересень (укр.) ‘сентябрь’, веретено, дерево, жереб (укр.) ‘жребий’, жеребёнок, мерёжа, нерет (диал.) ‘рыболовная сеть’, очерести (др.-рус.) ‘провести границу’, перегиня ‘долина’, перед, переть, простереть, середина, серен (укр.) ‘наст’, стеречь, тереба (др.-рус.) ‘треба’, терем, тереть, тетерев, умереть, череда, черёмуха, черемша, черенок, черень (укр.) ‘очаг’, череп, черес (укр.) ‘пояс для денег’ – а также приставка пере-, и у большинства есть ц.-слав. когнаты с рѣ).

 

Чёткое «оло»

Неясно или варьируется

Чёткое «еле»

1.      волочь

2.      молозиво

3.      полова

4.      полон (др.-рус.)

5.      шелом (др.-рус.)

 

1.      желоза (др.-рус.) – железа

2.      соломина (XVI в.; если родственно ц.-слав. слѣмя, а не от соломы)

3.      долото (балтские рефлексы с delb-, но ср. долбить и чешское dlab ‘паз’)

4.      толочь (замутнено изменением основы при спряжении – толку, толчёт)

5.      молоть (замутнено для аналогии тем, что по регулярным причинам спрягается «мелешь», «мелет», etc.)

1.      ожеледица гололедица

2.      челен (укр.) член

 

Таблица 1. Восточнославянские рефлексы праславянских сочетаний *TelT (корни по (Николаев))

Литература

 

Meillet, Antoine. 1902. Études sur l'etymologie et le vocabulaire du vieux slave. - Paris : Librairie Émile Bouillon. Vol. I.

Вайан, А. 1960. Славянское название селезёнки. Вопросы языкознания, 6: IX.

Николаев: С. Л. Николаев. Indo-European etymology. (Этимологическая база данных, он-лайн версия на http://starling.rinet.ru по состоянию на 11 февраля 2019 г.).

 


 

М. М. Зимин (Институт языкознания РАН)

 

Фонологический статус рефлексов праязыкового суффикса*-n в некоторых группах современных тунгусских языков

 

Назализация финального гласного основы в нанийской группе тунгусо-маньчжурской семьи и в солонском языке является отображением праязыкового именного суффикса *-n (а также некоторых морфологически реанализированных лексем, как *ɟa-ƥƙun 'восемь', *ƥūɲ 'запах; обонять'). Другие члены семьи или не имеют какого-либо сегментного согласного на месте конечного *-n (таков случай орочско-удыхейской подруппы севернотунгусской группы) или же сохраняют *-n полностью как специфический коронально-велярный аллофон /n/ (маньчжурский, сибэ, большинство эвенкийских тополектов, негидальский и эвенкийский). Поскольку традиционное тунгусо-маньчжуроведение не ставило своею целью успешную фонологизацию имеющихся экспедиционных данных, назализация в солонском и нанийских никогда не была удовлетворительно объяснена.

Очевидно, что указанная черта не может быть типом фонологичной дополнительной артикуляции – любой гласный в солонском и нанийских идиомах назализируется в присутствии контактного носового согласного. Факты морфофонологии (назализованная гласная в абсолютиве, некоторая носовая согласная в косвенных падежах) указывают на то, что перед нами должна быть отдельная согласная фонема. И действительно, как показывает экспериментальный анализ фонетики солонского, уйльта, нань («ульчский»), самагирского нанай, гэринского нанай и среднеамурского нанай, так называемая «назализация» фактически является спектром сегментарных сущностей – ~ˑ~Vˑ~Vː~Vɴ̠ˤ ~Vʡ, которые успешно идентифицируются как новая фонема (/Ŋ/ в нашей записи).

Таким образом, система носовых фонем в рассматриваемых языках, состоящая не только из n, n, ɲ ~ ȵ, (ŋ), ɴ, является более крупной, чем прежде считалось естественным. В свете представлений классической тунгусологии и находящейся в зачаточном состоянии фонологической типологии подобный факт может показаться нетривиальным исключением из правил. Однако дальнейшее сравнение обновлённых северотунгусских и чжурчженьских фонологий с нанийским материалом может предоставить новую историческую перспективу.

 

Mark Zimin (Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences, Moscow)

 

On the phonological value of the proto-language suffix *-n reflexes in some groups of modern Tungusic languages

 

Nasalization of final stem vowel in Nanic group of Tungus-Manchu family and Solon language reflects the proto-language suffix *-n (and some morphologically reanalyzed lexemes, such as *ɟa-ƥƙun ‘eight’, *ƥūɲ ‘smell; to smell’). Other members of the family either lack any segmental reflex of word final *-n (Oroch-Udyhe subgroup of Northern Tungusic group) or have a specific corono-velar allophone of  /n/ (Manchu, Xibe, most of Ewenki topolects, Negidal and Ewen). Since traditional Tungus-Manchu studies never aimed at successful phonologization of the available data, nasalization in Solon and Nanic has never been satisfactorily explained.

Apparently, the abovementioned feature cannot be a type of phonological secondary articulation – any vowel in Solon and Nanic idioms is nasalized in the contact presence of a nasal. And morphophonological facts (a nasalized vowel in Absolutive, some nasal consonant in oblique cases) allow to consider it as a distinct consonantal phoneme. Indeed, as experimental analysis of  Solon, Uilta, Nani (Ulcha), Samagir Nani, Gərin Nanai and Middle Amur Nanai phonetics shows, the so-called nasalization is in fact a spectrum of segmental phones –  Ṽ~Ṽˑ~Vˑ~Vː~Vɴ̠ˤ~Vʡ, which are successfully identified as a new phoneme (/Ŋ/ in our notation).

Thus the subset of nasal phonemes in the languages in question, consisting not only of ɱ, n, ɲ~ȵ, (ŋ) and ɴ, is more numerous than it was previously thought to be common. This may seem like a Tungusological and typological peculiarity (though this field of study is still extremely underdeveloped), but further comparison with the aforementioned corono-velar allophone of /n/ in Jurchenic, Ewen and Ewenki—Negidal idioms may provide a new historical perspective.

 

 


А. И. Коган (Институт востоковедения РАН, Москва)

 

К вопросу о возможных контактах северо-западных тибетских диалектов с дардскими языками и языком бурушаски

 

Северо-западная окраина тибетского языкового ареала, ныне входящая в состав индийского штата Джамму и Кашмир и подконтрольных Пакистану Северных Территорий, в прошлом была ареной интенсивных этнических и языковых контактов. Следствием последних стала постепенная ассимиляция появившимися в данном регионе в VIII в. н.э. тибетцами местного дотибетского населения. Уже более столетия назад была выдвинута гипотеза, согласно которой это население говорило на одном из дардских языков. В пользу этой гипотезы говорит, в частности, тот факт, что, тибетские диалекты рассматриваемого ареала обнаруживают определенное количество типологических черт, сближающих их с дардскими языками, а также с языком бурушаски. Автором доклада предпринимается попытка выявить и проанализировать возможные следы дардского и бурушаскского влияния в лексике северо-западных тибетских диалектов. Результаты анализа дают основания говорить о наличии довольно значительного пласта как индоиранской лексики, так и лексики, усвоенной из языка, близкого к бурушаски. При этом некоторые заимствования характерны для всего ареала, а некоторые – только для его северной части.

 

**************************

 

Anton Kogan (Institute of Oriental Studies of the Russian Academy of Sciences, Moscow)

 

On possible contacts between Northwestern Tibetan dialects, Dardic languages, and Burushaski

 

The Northwestern fringe of the Tibetan-speaking area, now forming a part of the Jammu and Kashmir state of India and of Pakistani-controlled Northern Areas, was in the past an area of intensive ethnic and language contact. The consequence of this contact was the gradual assimilation of the local pre-Tibetan population by the Tibetans who appeared in the region in the 8th century A.D. More than a century ago it was hypothesized that this pre-Tibetan population may have spoken a certain Dardic language. This hypothesis is supported by the fact that the Tibetan dialects, spoken in the area, share a number of common typological features with Dardic languages as well as with Burushaski. The author makes an attempt to identify and analyze possible traces of Dardic and Burushaski influence in the vocabulary of Northwestern Tibetan dialects. The results of the analysis suggest the existence of both a significant Indo-Iranian, most probably Dardic, etymological stratum, and lexical items borrowed from a language close to Burushaski, some of the loanwords being common for the whole area, others characterizing only its northern part.  

 

 


Е. В. Коровина (Институт языкознания РАН)

 

Погрешности и их оценка в лексикостатистических подсчетах

 

В настоящее время существует большое количество методов формальной лексической классификации языков, часть из них основаны на идее, что в рамках короткого набора признаков все они являются равноценными, другие предполагают, что каждый из признаков обладает своими собственными свойствами. Различаются и подходы к тому, следует ли учитывать только количество схожих/ различающихся признаков, или же следует смотреть на их конфигурацию в наборе данных.

В докладе при помощи методов математического моделирования предполагается рассмотреть, как часто при использовании разных методов кластеризации получается «истинное» дерево (при условии принятия базовой аксиоматики лексикостатистики). Кроме того предполагается определить величину интервала между потенциальными ветвлениями, при которых тот или иной метод при фиксированной длине списка вероятно не даст определенного результата.

Теоретические построения автора будут проиллюстрированы на примере классификации языков майя.

 

************************

 

Evgeniya Korovina (Institute of linguistics of the Russian Academy of Sciences)

 

Errors and their estimations in lexicostatistics

 

Currently, there are a lot of methods of formal lexical classification of languages. Some of them are based on the idea that within the framework of a short set of features all words are equal; others assume that each of the features has its own properties. Also, approaches differ whether only the number of features should be considered, or whether their configurations in the data set should be looked at.

In the report, I suppose with using the methods of mathematical modeling to consider how often using a different clustering method a “true” tree is obtained (if we accept with the basic axiomatic of lexicostatistics). Also, I intend to determine the value of the interval between potential branches, in which a particular method with a fixed list length probably does not give a definite result.

I will illustrate the theoretical constructions by giving examples from the classification of the Mayan languages.

 


 

А. С. Крылова (Институт востоковедения РАН) / Anastasia Krylova (Institute of Oriental Studies of the Russian Academy of Sciences, Moscow)

 

Об этимологии цветообо­значения lālкрасныйв индоарийских языках / On the etymology of the color term lāl ʽredʼ in Indo-Aryan languages

 

В ряде индоарийских языков имеется слово lālкрасный. Согласно Р. Л. Тёрнеру [Turner 1931], это персидское заимствование из la'l рубин, в отличие от ром. lolo с тем же значением, возводимого к др.-инд. lṓhita [Turner 1966]. Однако А. И. Коган [Коган 2005] предлагает для обоих корней праиндоарийскую форму *lōhila. В данном докладе автор рассматривает аргументы за и против обоих предположений, приведённые в работах [Коган 2005, Крылова 2017, Коган 2018], а также некоторые новые соображения.

Аргументы за гипотезу персидского заимствования:

1)     Новоиндийский гласный ā не возводится к др.-инд. *o.

2)     В ряде индоарийских языков, таких как гуджарати, ория, раджастани, пенджаби, лахнда, в идиомах химачальских пахари др.-инд. -l- > -ḷ-. Однако ни в одном из этих языков в данном слове мы не видим ретрофлексного согласного. При этом имеются рефлексы др.-инд. lālā слюнаc ретрофлексным вторым гласным, что делает сомнительной гипотезу об ассимиляции.

3)     В средневековых новоиндийских текстах генитивный показатель ещё не является обязательным. Хотя для современных индоарийских языков это нечастая ситуация, всё же имеются примеры цветообозначений, не имеющих никаких формальных показателей, отличающих их от родственного существительного.

4)     В словарях урду встречается написание существительного со значением ‘рубин’ как со знаком «айн», так и без него, идентично цветообозначению [Platts 1884, Shakespear 1834].

5)     Слово присутствует только в форме lāl и появляется в таком виде в средневековых новоиндоарийских текстах. Предыдущие этапы развития в среднеиндийский период не зафиксированы.

Аргументы за гипотезу исконного происхождения:

1)     Вместе с распространением персидского заимствования la'l рубин произошла контаминация, в результате которой изменился гласный корня.

2)      Согласный -ḷ- не очень устойчив, а сочетание зубного l и ретрофлексного ḷ трудно для артикуляции,  и в данном слове могла произойти ассимиляция под влиянием начального согласного.

3)     Образование прилагательного от существительного в новоиндийских языках требует генитивного показателя.

4)     В урду написание слов «красный» и «рубин» различается, второе из них сохранило знак «’айн».

 

Работа проведена по гранту  19-012-00355 «Исследование языка куллуи на основе корпуса устных текстов», рук. Мазурова Ю.В.

Литература:

Коган, А. И. 2005. Дардские языки. Генетическая характеристика. Москва: Восточная литература.

Крылова, А. С. 2017. Лексикостатистика новоиндоарийских языков: взгляд полевого лингвиста. Вопросы языкового родства 15(3-4): 279–298.

Коган, А. И. 2018. Ответ на статью А. С. Крыловой «Лексикостатистика новоиндоарийских языков: взгляд полевого лингвиста». Вопросы языкового родства 16(1-2): 73-78.

Platts, John T. 1884. A dictionary of Urdu, classical Hindi, and English. London: W. H. Allen & Co.

Shakespear, John. 1834. A dictionary, Hindustani and English: with a copious index, fitting the work to serve, also, as a dictionary of English and Hindustani. 3rd ed., much enl. London: Printed for the author by J. L. Cox and Son: Sold by Parbury, Allen, & Co.

Turner, Ralph Lilley. 1931. A comparative and etymological dictionary of the Nepali language. London: K. Paul, Trench, Trübner.

Turner, Ralph Lilley. 1962–1985. A comparative dictionary of Indo-Aryan languages. London: Oxford University Press.


 

А. В. Курицына (Институт классического Востока и античности ВШЭ) / Anna Kuritsyna (Institute of Oriental and Classical Studies of the Higher School of Economics, Moscow)

 

Еще раз о проблеме происхождения тохарского -ts- / Once again on the problem of the origins of -ts- in Tocharian

 

Происхождение тохарской фонемы -ts- представляет собой отдельную проблему в рамках вопроса о тохарских рефлексах индоевропейских дентальных смычных, что отражается и в различных, иногда противоречащих друг другу подходах тохаристов. Так, тохарский -ts- рассматривается как результат палатализации ПИЕ *dh перед *e в (Эванджелисти 1959: 113-114). В Krause, Thomas 1960: 64 говорится, что ПИЕ *t, *d и *dh при неясных условиях оглушились либо в t, либо в ts. Адамс (1988: 40) вслед за Краузе и Томасом также считает, что источником тохарского -ts- послужили все три ПИЕ зубных смычных, и называет этот переход «первой палатализацией», действовавшей исключительно на ПИЕ дентальные и до их совпадения в пратохарском глухом -t-. Согласно Винтеру (Winter 1962), индоевропейские *t и*dh совпали в позиции палатализации в общетох. -c-, а *d мог иметь отличные от них рефлексы в зависимости от фонетического окружения.

Однако, далеко не все тохаристы в принципе соглашаются с такой интерпретацией природы перехода ПИЕ дентальных в -ts-. Например, не считает появление тохарского -ts- палатализацией Пино, называя его источником ПИЕ *d в непалатальном контексте, а также сочетания *ti̯ и *dhi̯, ср. (Pinault 2008 423-424). Аналогичного мнения о происхождении тохарского -ts- придерживается Мальцан (2010: 4). Согласно Бурлак (2000: 105-106), «индоевропейские глухие, звонкие и звонкие придыхательные дают в позиции палатализации одинаковые рефлексы» (для дентальных имеется в виду тох. -c-), а «единственным надежно устанавливаемым источником пратох. *ts является и.-е. *ti» при *i, не дававшем в тох. палатализации. В целом же источники и условия возникновения пратох. *ts признаются в (Бурлак 2000: 108) по-прежнему неясными.

Цель настоящего доклада – представить обзор разных точек зрения на возникновение тохарской фонемы -ts-, а также проанализировать еще раз все тохарские формы с наиболее надежными индоевропейскими этимологиями. По нашему мнению, имеющийся материал позволяет говорить о следующем:

·         ts- в начальной позиции в тох. глагольных корнях отражает ПИЕ *d и *dh (например, AB tsär- «разделять» < *der-, AB tsäm- «расти» < *dem-, AB tsäk- «гореть» < *dhegwh-, A tsän- «течь», B tsnamo «текущий» < *dhen-).

·         Все надежные случаи перехода в -ts- ПИЕ *ti и *ti̯ / *dhi̯ встречаются только в середине слова (например, B lāntsa «царица» < *wleh2nti̯eh2-, A pats, B pets «муж» < *poti-).

·         Все (довольно редкие) случаи перехода ПИЕ *d и *dh в позиции перед *e в общетох. *c встречаются также только в середине слова (например, А läc 3sg.act.pt глагола länt- «выходить» < *h1ludhét, B kercapo «осел» < *gordebho-, ср. скт. gardabhá- (если это не заимствование).

Можно предположить, что отмеченные переходы ПИЕ зубных смычных в тох. -ts- протекали неодновременно. Вероятно, сначала -ts- появился только из ПИЕ *d и *dh в начальной позиции (не вполне ясно при этом, предшествовал он *e или нет, т.к. основные примеры на данный переход – глагольные корни, см. Бурлак 2000: 104), в то время как рефлексы *d и *dh в середине слова совпали с рефлексом *t. Затем ранний пратох. *-t- отразился как -с- в позиции перед ПИЕ *e и как -ts- в позиции перед ПИЕ *i/*i̯. Однако сохраняются некоторые спорные случаи, которые также будут рассмотрены в докладе.

 

 

Литература

 

Бурлак, С. А. 2000. Историческая фонетика тохарских языков. Москва.

Эванджелисти, Э. 1959. Индоевропейские зубные согласные и тохарские палатализации // В: Тохарские языки: сборник статей. М., 1959.

Adams, Douglas Quentin. 1988. Tocharian Historical Phonology and Morphology. New Haven, Conn.: American Oriental Society (AOS 71).

Krause, W., Thomas, W. 1960. Tocharisches Elementarbuch, Band I. Grammatik. Heidelberg: Winter.

Malzahn, M. 2010. The Tocharian verbal system. Leiden; Boston.

Pinault, Georges-Jean. 2008. Chrestomathie tokharienne. Textes et Grammaire. Leuven/Paris: Peeters.

Winter, Werner. 1962. Die Vertretung indogermanischer Dentale im Tocharischen. Indogermanische Forschungen 67, 16-35.

 


 

Й.-М. Лист (Институт Макса Планка по изучению истории человека, Йена, Германия)

 

О трех актуальных проблемах компьютерного исторического языкознания

 

Johann-Mattis List (Max Planck Institute for the Science of Human History, Jena, Germany)

 

Three open problems in computational historical linguistics

 

               Despite a period of almost two decades in which quantitative approaches in historical linguistics have been increasingly used, gaining constantly more popularity even among predominantly qualitatively oriented linguists, we find many problems in the field of computational diversity linguistics, which have only sporadically been addressed. In the talk, I will present a previously published list of 10 problems I personally deem important for historical linguistics, quickly explaining why I think that these problems are not solved yet, why they are hard to solve, but why I have confidence that they might be solved in the nearer or farer future. I will then pick three specific problems (automatic morpheme detection, automatic borrowing detection, and automatic induction of sound laws), and present initial strategies for their solution using interdisciplinary and algorithmic approaches which rely closely on existing strategies in classical approaches to historical language comparison.

 


Т. А. Михайлова

(Институт языкознания РАН / МГУ, Москва)

 

Caillech Bheathrach или «Третья Бригита»:

к этимологии теонима и реконструкции утраченного культа

 

До-христианское божество Бригита (др.-ирл. Brigit) известна по очень небольшому числу рукописных источников и сведения о ней крайне скудны. Она упоминается в «Глоссарии Кормака» (IX в.) как покровительница поэзии, но также медицины и кузнечного дела. В «Книге захватов Ирландии» также упоминается Бригита, одна из Племен богини Дану, первая, сочинившая погребальный плач, а также обладательница двух быков. Текст «Книги» датируется уже среднеирландским периодом, но восходит к более ранним источникам (как устным, так и, возможно, письменным. Считается общепринятым, что богиня Бригита как мифологический персонаж восходит к обще-кельтскому божеству Бригантии (Brigantia, также эпоним племени Бригантиев, Британия), сведения о которой сохранились в эпиграфике и топонимике островных и континентальных кельтов. Традиционно принято сопоставлять богиню Бригиту со святой Бригитой Килдарской (V-VI в.), в житиях которой (как ирландских, так и латинских) находятся некие общие черты с дохристианской богиней (известной, повторяю, по очень скудным источникам) - связь со светом, огнем, способность излечивать больных.

В то же время тот факт, что в фольклорной традиции день святой Бригиты почитается в Ирландии 1 февраля и совпадает с одним из четырех главных языческих праздников (Imbolc/Oenmel — день начала весны, причем у многих народов Европы) автоматически дает возможность для многочисленных спекулятивных реконструкций культа языческой Бригиты, связанного с культом Бригиты-святой лишь опосредованно. Что касается дня успения святой Бригиты, то точных сведений о нем не сохранилось (даже год ее смерти условен). Мифологизация и искусственное слияние обеих фигур началось уже в период средневековья (например - у Гиральда Камбрийского), причем эти данные часто воспринимаются как аутентичные свидетельства. Однако, если уже в период XII-XIII в. и установилась традиция соотносить 1 февраля как праздник начала весны с светлой половины года со святой Бригитой, в соответствующих житийных источниках она подтверждения не находит.

С Бригитами также принято отождествлять еще нескольких женских персонажей по имени Бриг, отчасти также во многом искусственно.

Реконструированная атрибутика богини во многом опирается на этимологию ее имени.  В нем традиционно принято видеть контаминацию и.е. основ *bherəg ‘светлый’/* bhergh ‘высокий’. Причем предположительно в основе исходного теонима было указание на «высоту», которая затем была паронимически спроектирована на идею «свет, огонь», откуда - тема огня уже в житиях святой Бригиты и в более поздних реконструкциях нео-паганистических культов (подробнее - см. в трудах В.П. Калыгина).

Но ничто не указывает прямо на связь Бригиты-богини, равно как святой Бригиты, с праздником 1 февраля, прямые источники традиционных элементов праздника в них также отсутствуют.

В книге S. Ó Cathain, The Festival of Brigit (1995) предлагается неожиданная реконструкция обобщенного образа до-кельтского (!) божества богини-матери, олицетворения Земли, стареющей в ноябре, но возрождающейся 1 февраля. В докладе предлагается развитие этой идеи и соотнесение обобщенного образа Бригиты с фольклорной фигурой «старуха из Берри»: символ умирающей и воскресающей фертильности. Обращает на себя внимание одно из обозначений этого образа - Caillech Bheathrach, букв. «медвежья старуха», что соотносится с несколько сомнительной идеей автора о том, что праздник 1 февраля восходит к до-кельтскому населению Ирландии и Шотландии и имеет параллели в медвежьем празднике циркумполярных народов. Названия медведя в гойдельских языках также будут подвергнуты анализу (поскольку в Ирландии медведи были уничтожены примерно 4 тыс. лет назад, ряд лексем, выступающих обычно как «медвежьи» метафоры воина может иметь иное значение).

(Исследование поддерживается Фондом РФФИ, проект № 18-012-00131 «Грамматика нереального»).

 

************************

 

Tatiana Mikhailova

(Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences / Moscow State University)

 

Caillech Bheathrach or ‘a third Brigit’:

towards the etymology of the divine name

and the reconstruction of a pagan cult

 

The cult of St. Brigit (V c.) associated with the pagan goddess Brigita could be said to have functioned as a vehicle for transforming ancient elements of the old culture down to Christian times.

Scant information on the pagan deity Brigit preserved in the Glossary of Cormac and some pseudo-mythological narratives does not allow to properly reconstruct the pagan cult of this pan-Celtic goddess. At the same time, even such scarce information allows to create speculative reconstructions of the functions of pagan goddess, especially of her connections with fertility, solar symbolism and the general idea of fire and light. Even more, it is now widely accepted that no clear distinction can be made between the goddess and the saint. The most important argument of this ‘reconstruction’ represents the idea that February 1st (now celebrated as Saint Brigit day), in pagan time was the day of veneration of pagan Brigita — the festival called Imbolc. Actually, we have no information and no certain data on whether the festival of February 1st or Imbolc was really associated with the goddess Brigita, much less so with the Christian saint whose assumption day is unknown.

The reconstruction of the image of this pagan deity, known in Ireland and in Brittany (Brigantia) is mostly based on the etymology of the theonym. This name could be influenced by derivatives of two IE roots * bherəg ‘clear, white’ and * bherg’h ‘high’, which in PC became patronymic (Kalygin).

S. Ó Cathain in his book ‘The Festival of Brigit’ (1995) proposes a new reconstruction of the image of an old pre-Celtic deity connected with the 1th February festival. Some aspects of the traditional celebration of the coming of spring in Ireland and Scotland, as he presumes, could be linked with some elements of circumpolar culture - the bear cult - that adds “enormous weight to the arguments favouring recognition of the importance of elements of Finno-Ugrian culture as an underlying influence” on Scandinavian and Insular Celtic traditional folk culture.

This new reconstruction is also a speculative one, but it could be supported by some parallels with the figure of Caillech ‘hag’, as a part of an oral pre-Christian tradition, especially considering its epithet Bheathrach ‘bear (adj.)’. 

The names of bear in Goidelic will also be analyzed and revised in the paper.


Н. Б. Пименова (Школа лингвистики ФГУ ВШЭ) /

Natalia Pimenova (School of Linguistics, Higher School of Economics, Moscow)

 

Синонимы 'коня' в древне­исландской «Старшей Эдде»:

механизмы архаизации древнейшей индоевро­пейской лексики

 

В докладе демонстрируется, каким образом архаичные представления о культовой роли 'лошади' и ее «ритуальной близости к человеку» (Гамкрелидзе, Иванов 1984: 544) в древнеисландской традиции оказываются связанными с древнейшим индоевропейским названием 'коня' jór (< ИE *ek[h]ṷos). Этот аспект обозначения до сих пор оставался незамеченным, в отличие от хорошо изученной мифологической и ритуальной функции самого референта (ср. о культовой роли лошади в германской традиции Гамкрелидзе, Иванов 1984: 553, Einarsdóttir 2013).

Древнеисландское jór 'конь', в отличие от своих синонимов, маркируется как «поэтизм», однако за оттеснением слова в архаические поэтические тексты скрывается семантическая спецификация. Прямолинейная гипотеза о закреплении jór за мифологическими контекстами не находит подтверждения, но дистрибуция jór и других синонимов в «Старшей Эдде» обнаруживает явную связь jór с содержательными моментами архаических представлений.

Отражение некоторых других индоевропейских слов в древнегерманской поэтической синонимике позволяет говорить о действии сходных механизмов для социально значимой лексики: «архаические» синонимы закрепляются не за жанрами текстов,  а подвергаются семантической специализации.

 

Литература

 

Гамкрелидзе, Т.В., Иванов, В.В. 1984. Индоевропейский язык и индоевропейцы. Тбилиси.

Katrín S. Einarsdóttir, 2013. The Role of Horses in the Old Norse Sources.

 


О. В. Попова (Институт языкознания РАН)

 

Значения глагольной формы paris в поздневавилонском аккадском

 

Доклад посвящен значениям глагольной формы paris  в поздневавилонском аккадском языке. Помимо основных функций этой глагольной формы – статива и пассива, наблюдаемых со старовавилонского периода, к поздневавилонскому наблюдается расширение употребления  paris . Во-первых, paris становится единственным возможным способом выражения пассива прошедшего времени  для переходных глаголов. Во-вторых, появляется посессивный paris  для определенной группы переходных глаголов, которые на ранних стадиях аккадского языка не зафиксированы в форме paris.

 

Olga V. Popova (Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences, Moscow)

 

Meanings of paris in Late Babylonian Akkadian

 

The talk describes all the meanings of verbal form paris in Late Babylonian Akkadian. We state the preservation of old functions of paris (stative, passive) and the expansion of use of paris to this period. paris became the unique expression of passive past; and appears a new function of this form – "paris of possession" for a group of transitive verbs never attested in form of paris in early stage of Akkadian language.

 


 

Е. А. Ренковская (Институт языкознания РАН) / Evgeniya Renkovskaya (Institute of Linguistics of the Russian Academy of Sciences, Moscow)

 

История одного послелога: проблемы этимологического анализа послелоложно-падежной системы в ново­индийских языках / The case of one postposition: problems of etymological analysis of the system of postpositions and cases in Modern Indo-Aryan languages

 

Этимология грамматических единиц представляет собой более сложную задачу по сравнению с восстановлением лексических праформ. Промежуточное положение занимает этимологический анализ так называемых функциональных слов (в термино­логии Haspelmath 2001): это те лексические единицы, которые утратили свое лексическое значение в пользу грамматических функций и стали частью грамматической системы, но не перешли в класс граммем. Так, если граммемы одной грамматической категории являются закрытым множеством взаимоисключающих и противопоставленных друг другу элементов, то множество функциональных слов представляет собой открытый класс, который может пополняться за счет грамматикализации и заимствования. К функциональным словам относятся адлоги, союзы, частицы, вспомогательные глаголы и др. Адлоги и падежи с точки зрения функциональной грамматики образуют общую грамматическую систему. 

Доклад посвящен проблемам этимологического анализа элементов после­лоложно-падежной системы в новоиндийских языках. Эволюция падежных систем индоарийских языков привела к тому, что в результате различных фонетических и морфологических процессов в семипадежной древнеиндийской системе было утрачено противопоставление некоторых падежей. Таким образом, в основу новоиндийских языков легла редуцированная двухпадежная система, поэтому послелоги в этих языках играют важную роль. Сложность этимологического анализа послелогов заключается в следующих моментах:

В докладе будет представлена попытка этимологии послелога thɛ̃ в языке кумаони (который представляет собой крупный диалектный континуум) и его когнатов в других индоарийских языках. Планируется осветить предшествующие этимологии послелога и показать, почему в процессе этимологического анализа важно учитывать все вышеперечисленные пункты.

 

Работа проведена по гранту  19-012-00355 «Исследование языка куллуи на основе корпуса устных текстов», рук. Мазурова Ю.В.

 

Литература:

Зограф, Г. А. 1976. Морфологический строй новых индоарийских языков. М.: «Наука».

Haspelmath, M. 2001. Word classes and parts of speech. // In: N. J. Smelser & B. Baltes (eds.), International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences, pp. 16538–16545.

Masica, C. 1991. The Indo-Aryan Languages. Cambridge University Press.


 

Г. С. Старостин (Институт восточных культур и античности РГГУ / Институт классического Востока и античности ФГУ ВШЭ)

 

Предварительные результаты ана­лиза алтайского материала в новом 400-словном списке базисной лексики

 

************************

 

George Starostin (Institute for Oriental and Classical Studies, RSUH, Moscow / Institute for Oriental and Classical Studies, Higher School of Economics, Moscow)

 

Preliminary results of the analysis of Altaic data

in the new 400-item basic lexicon wordlist

 


 

А. А. Трофимов

(Лаборатория востоковедения и компаративистики ШАГИ РАНХиГС)

 

Акцентуационные системы парачи и ормури и их связь с акцентуационной системой афганского и праиранского

 

Как показали исследования В. А. Дыбо, акцентуационная система афганского языка как в именной, так и в глагольной своей части сохраняет архаические черты и в целом соответствует системе, засвидетельствованной в ведийском языке (Дыбо 1974; Дыбо 1989). Соответственно, в пушту можно выделить окситонированные и баритонированные имена и глаголы, которые наследуют праиранской и праиндоевропейской окситонезе и баритонезе. Некоторые другие восточноиранские языки в этом отношении также сравнивались с пушту, в том числе ваханский и мунджанский; тем не менее, в этих языках имеются только отдельные архаизмы ударения.

До сих пор не было обращено должного внимания на то обстоятельство, что парачи и ормури, относительно принадлежности которых к восточноиранским или северозападноиранским языкам не существует консенсуса, обладают такими системами ударения, которые можно было бы пытаться сравнить в диахронической перспективе с афганской. Эта идея была высказана Г. Моргенстьерне (Morgenstierne 1942: 95-97) относительно ормури и пушту и не была развита им в достаточной степени. Действительно, даже краткое описание ударения в этих двух языках наводит на мысль о возможности такого сопоставления.

Так, в языке парачи ударение является динамическим, свободным (разноместным) и подвижным и в двусложных словах падает как на первый, так и на второй слог (Ефимов 2009: 29). В языке ормури ударение динамическое, неподвижное, но может падать на любой слог в двусложных словах и на второй, третий и четвертый в трех- и четырехсложных (Ефимов 1986: 107-108).

Рассмотрение языкового материала показывает, что в парачи и ормури действительно сохраняются именные окситонированные и баритонированные пара­дигмы, в целом соответствующие афганским и, соответственно, праиранским и праиндоевропейским. Подобная схожесть акцентуационных систем парачи и ормури с афганской, как кажется, служит весомым доводом в пользу воcточноиранской принадлежности этих языков.

 

*****************************

 

Artem Trofimov (Laboratory of Oriental and Comparative Studies, SASH RANEPA, Moscow)

 

Accentual systems of Parachi and Ormuri and their connection

to Pashto and Proto-Iranian stress

 

As has been demonstrated in Vladimir Dybo’s research, the Pashto accentual system (both nominal and verbal) preserves the archaic features of and generally corresponds to the Vedic system (Dybo 1974; Dybo 1989). This means that there are Pashto nominal and verbal barytona and oxytona reflecting Proto-Iranian and Proto-Indo-European paradigms. Some Eastern Iranian languages were compared to Pashto in this aspect, for example, Wachi and Munji; however, there are only rare archaisms of stress in these languages.

Researchers hitherto have not paid sufficient attention to the fact that Parachi and Ormuri, which were considered as Northwestern or Eastern Iranian by different scholars, have accentual systems that can be compared to that of Pahto in the diachronic perspective. Although G. Morgenstierne expressed this idea (Morgenstierne 1942: 95-97), he did not develop it substantially. Actually, even a brief description of stress in these two languages suggests a possibility of comparison with Pashto.

Parachi has free (mobile) dynamic stress; in disyllabic words stress can fall both on the first and the second syllable (Ormuri 2009: 29). Ormuri has free (immobile) dynamic stress; it can fall on any syllable in disyllabic and on the second, third or fourth in tri- or quadrisyllabic words (Efimov 1986: 107-108).

The data provide evidence that Parachi and Ormuri preserve nominal barytonal and oxytonal paradigms corresponding to Afghanic and – respectively – to Proto-Iranian and Proto-Indo-European. The similarity of accentual paradigms between Parachi, Ormuri, and Pashto proves that Parachi and Ormuri are Eastern Iranian languages.

 

Литература / Literature

 

Дыбо, В. А. 1974. Афганское ударение и его значение для индоевропейской и балто-славянской акцентологии. I.  Именная  акцентуация.  В:  Т.  М.  Судник (отв.  ред.).  Балто-славянские  исследования: 67–105. Москва: Наука.

Дыбо, В. А. 1989. Афганское ударение и его значение для индоевропейской и балто-славянской акцентологии. II. Глагольная акцентуация. В: Н. И. Толстой (отв. ред.). Славянский и балканский фольклор. Просодия: 106–147. Москва: Наука.

Ефимов, В. А. 1986. Язык ормури в синхронном и диахроническом освещении. Москва: Наука.

Ефимов, В. А. 2009. Язык парачи. Moсква: «Восточная литература» РАН.

Morgenstierne, G. 1942. Archaisms and innovations in Pashto morphology // Norsk Tidsskrift for Sprogvidenskap 12. Oslo.

 

 



[1] Др.-рус. серебати ‘сербать, хлебать’ – «новгородское» второе полногласие, из *sirb, ср. укр. сербати.